Призрен је стари град. 

Има стару, велику душу. Он је као књига добро написана, као књига у којој има и пуно мудрости и пуно слика. Па читаш мудрости и гледаш слике... Слике су овдје шарене: шарени ћепенци, шарене џамије, шарене махале...

Па кроз град ходиш као кроз изложбу на којој не знаш шта прије да гледаш. Јер је овдје, у Призрену, све као један шарени вез. 

И коју шару да погледаш? 

Од којег мајстора умјетничко дјело? Чију то фреску, чију арабеску? Чији суд од бакра, чију сабљу од сребра? А све то шаром ишарано. И ситним словом исписано. Исликано или исковано 

Ћамил Сијарић,

[Записи о градовима, Сабљар, Прича из Призрена],

 Завод за издавање уџбеника, Сарајево 1970.

Prizren is an old city.

It has an ancient, grand soul. It is like a well-written book, a book filled with wisdom and vivid images. You read the wisdom and you see the pictures... The pictures here are colorful: colorful carpets, colorful mosques, colorful neighborhoods... 

So, as you walk through the city, it feels like walking through an exhibition where you don't know what to look at first. Because here in Prizren, everything is like a colorful tapestry. 

And which pattern to look at? 

Which masterpiece from which artist? Whose fresco, whose arabesque? Whose court made of copper, whose silver sword? And all of it adorned with patterns. Written with tiny letters. Painted or forged. 

Ćamil Sijarić, 

[Records of Cities, Sabljara, A Story from Prizren], 

Publishing Institute for Textbooks, Sarajevo 1970.