Нотографија и текст – Песме и игре из Подрима

Култура српског становништва у Призрену нуди много садржаја, а од свих тих песама и игара смо одабрали Еј, у Призрену зелена јабука, Разгранала грана јоргована, Ој, мори, фрбо зеле- на, Бре девојче, бре ђаволче и Крлеч и назвали тај сплет Песме и игре из Подрима.

Колегиница Надица Младеновић, дугогодишњи играч „Шоте“ и „Венца“ је била непосредни демонстратор стила и саме игре и кад су у питању игре уз певање и игре попут крелеча и ћифти.

Несебичну помоћ пружио нам је декан Факултета уметности из Приштине, тада измештеног у Лепосавић, Зоран Каралејић, затим продекан  Анђелко Караферић и професорица музике са Учитељског факултета из Призрена измештеног у Лепосавић.

Славна прошлост царског града оставила је нешто у држању Призренаца  што показује не само локални понос него и свест о себи и улози коју је Призрен играо у најсветлије доба наше средњовековне повести. Те особине  становници Душанове  престонице испољавају и у своме начину играња. У колу, које они називају оро, као што је Стара Призренка, играчи исказују мир и господственост. У меким, лаганим и неупадљивим, али у исти мах, неодољивим покретима руку и корацима неједнаке дужине које Призренци, а нарочито Призренке, изводе уздржано, одмерено и смирено, огледа се достојанство правих коленовића. Игра старијих жена истиче аристократско држање. Све то заједно је драж нарочите врсте и може се назвати призренским стилом.

Кореографска анализа призренских народних игара показује да су код њих у колима типа оро основни кораци с привлачењем,  укрштени, са избацивањем  ногу и други. Синкопа корака који се јавља у Калачу, припада јужносрбијанским кореографским  елементима.

Некада су у Призрену, као у већини места на југу Србије, изузев Пећи, мушкарци играли одвојено од жена. На свадбама је прва соба, где се више пило, а мање играло, била намењена старијим људима, у другој соби су били кумови, а у трећој, званој табана, најмлађи учесници свадбеног весеља. У тој соби се најмање пило, а највише играло. Жене сватова би биле смештене у посебно одељење.

Данас у Призренском ору играју оба пола, и то са склоношћу ка скакању. Старији Призренци негодују, али су немоћни да то спрече. Од старине је ипак остало збијено држање играча у ору када се ухвате за руке, чега се и омладина при игрању придржава. Руке суседних играча су од шака до лаката потпуно приљубљене  једну уз другу; као што су и призренске куће, наочито у горњем делу града, збијене, начичкане, и скоро једна на другој зидане. Играчи, пак, иако тако збијени, не остављају утисак скучености и заплашености. напротив, такво држање, при уједначеној игри, делује више као израз колективне свести и опште једнодушности. То је у најлепшем складу са раније наведеним особинама призренског  стила. Играчи се могу држати и на други начин. Тако, кад се мушкарци расположе, они се ухвате или за рамена, или за појас.

ЕЈ, У ПРИЗРЕНУ

Ej, у Призрену зелена јабука, 

Еј, под јабуку Тута Јоргушова.

 Еј, оздoл иду три бећара млада. 

Први јој нуди јабуку румену,

 други јој нуди бурму позлатену, 

Трећи јој нуди љубав неизмерну.
 

БРЕ ДЕВОЈЧЕ, БРЕ ЂАВОЛЧЕ

Бре девојче, бре ђаволче

Чије беше ти?

Ја сам ћера ћир Јованова, не ли ме знајеш ти?

Кад смо били у азбашчу, Само ја и ти

Тад смо јели локум шећер

Само ја и ти.

ОЈ, МОРИ ФРБО

Ој, мори фрбо зелена 

Слегни ми гране до земље,

 Ја да се успем на горе,

Ти да ми чујеш дертове,

 дертове моје јадове.

КАЛАЧ Прва фигура

КАЛАЧ Друга фигура

ЋИФТЕ 1

ЋИФТЕ 2