Добро дошли на презентацију
српског културног наслеђа на
Косову и Метохији
„ПОВРАТАК ИСХОДИШТУ“
КУД Копаоник из Лепосавића.
Пројекат дигитализације и презентације културног наслеђа Срба представља синтезу научног и истраживачко-теренског рада на простору Старе Србије (Косова и Метохије) у протеклих двадесет пет година.
КУД „Копаоник“ из Лепосавића је 2015. и 2018. године објавио и јавно публиковао два дела књиге „Повратак исходишту“, у којима је представљено и забележено етномузиколошко истраживање културног наслеђа Срба са простора Старе Србије.
Простор Јужне Србије је вековима иза нас био центар духовне и културне баштине нашег народа. Богатство народних и обичајних песама и игара, сеоских и градских игара, обреда, ритмичких покрета и корака, народне ношње и стил облачења представљају непобитно идентитетско и историјско наслеђе српског народа које нас чува од заборава.
У време мас-медија, где је данас доступност информацији или дезинформацији омогућена на клик, српски народ мора одговорно и савесно да пружи информације и забележи трагове свог постојања због својих будућих генерација и поштовања према прецима за све то што смо наследили од њих.
Ова савремена апликација нуди нам брз и једноставан приступ одређеној локацији где нам омогућава географско упознавање одређеног локалитета. Понуђене информације враћају нас у период крај 19-ог и почетак 20-ог века, где се виде услови живота становништва под свим околностима које су присуте са детаљима и елементима културе и традиције.
Дигитализацијом материјалних радова кроз ове књиге, приказујемо фолклорни колорит наших народних ношњи с краја 19-тог и почетка 20-ог века, кореографских игара и песама.
Циљ апликације је да поред едукативно - информативног садржаја о традиционалним играма и песмама, представи етнографске детаље одевања становништва са истраживаног подручја и просторно приближи и дочара осећај о условима живота тог времена. Материјални садржај представљен је на једноставан, информативни начин кроз фолклорне кореографије које идентитетски припадају истраживаном подручју.
Практична употребна вредност апликације је таква да, на једноставан начин, упознаје корисника са 16 локација кроз активну мапу и активни мени са маркерима положаја и одговарајућим истраживаним тачкама, омогућавајући приступ свим информацијама као што је историографија места, представљање народних ношњи тог краја, приказа нотацијски обрађених песама које идентитетски припадају том крају и примена песама кроз кореографију која је саставни део презентације.
Сврха и смисао постојања овакве апликације је једноставан и директан начин представљања вредности нематеријалног културног идентитета и покаже млађим и будућим генерацијама наслеђе које су нам оставили преци.
Повратак исходишту нам указује да чувајући традицију и традиционалне вредности чувамо свој идентитет и упознајемо се са традицијом свога народа, развијамо снажна национална осећања и изграђујемо правилан однос и поштовање према сопственој културној баштини.
Апликација је заснована на резултатима етномузиколошких и музичко-педагошких истраживања са терена и презентује потврђене научно истражене чињенице.
Welcome to the modern application for presenting
Serbian cultural heritage in
Kosovo and Metohija
"RETURN TO THE ORIGINS"
brought to you by the
Cultural Art Society "Kopaonik" from Leposavić.
The project of digitization and presentation of the cultural heritage of Serbs represents a synthesis of scientific and research fieldwork in the area of Old Serbia (Kosovo and Metohija) over the past twenty-five years.
The Cultural Art Society "Kopaonik" from Leposavić published and publicly released two books titled "Return to the Origins" in 2015 and 2018, presenting ethnomusicological research on the cultural heritage of the Serbs from the region of Old Serbia.
The region of Southern Serbia has been the center of spiritual and cultural heritage of our people for centuries. The richness of folk and traditional songs and dances, rural and urban games, rituals, rhythmic movements and steps, national costumes, and clothing styles are unquestionable identity and historical heritage of the Serbian people, preserving us from oblivion.
In an era of mass media, where information or misinformation is just a click away, the Serbian people must responsibly and conscientiously provide information and trace the footsteps of their existence for the sake of future generations and respect for their ancestors for everything we inherited from them.
This modern application offers us a quick and easy access to specific locations, allowing us to geographically acquaint ourselves with certain localities. The provided information takes us back to the late 19th and early 20th centuries, where we see the living conditions of the population under all circumstances, presented with details and elements of culture and tradition.
By digitizing material works through these books, we showcase the folkloric spectrum of our national costumes from the late 19th and early 20th centuries, choreographic games, and songs.
The goal of the application is, in addition to educational and informative content about traditional games and songs, to present ethnographic details of the clothing of the population from the researched area and spatially evoke and portray the feeling of the living conditions of that time. The material is presented in a simple and informative manner through folkloric choreographies that identity-wise belong to the researched area.
The practical usability of the application is such that, in a straightforward manner, it acquaints the user with 16 locations through an active map and an active menu with position markers and corresponding researched points, providing access to all information such as the historiography of the place, presentation of folk costumes of that region, notationally processed songs that identity-wise belong to that area, and the application of songs through choreography, which is an integral part of the presentation.
The purpose and meaning of the existence of such an application are a simple and direct way to present identity values and show the younger and future generations the heritage left by their ancestors.
Returning to our origins tells us that by preserving tradition and traditional values, we preserve our identity and become acquainted with the tradition of our people, developing strong national feelings and building a proper relationship and respect for our own cultural heritage.
The application is based on the results of ethnomusicological and music-educational research in the field and presents confirmed scientifically researched facts.
Како смо стварали фонд народних ношњи КУД-а „Копаоник“ у Лепосавићу
Kосово и Метохија су световска и духовна престоница, то сам безброј пута чуо, то је срце и душа свеукупног српског народа - у то сам се уверио путујући са Културно уметничким друштвом „Копаоник“ по Европи, Аустралији, Африци и Блиском истоку. Косово и Метохија су симбол борбе и заветне мисли која крепи и уздиже, што се види и осећа у српским енклавама и данас, даје истрајност и води у успех.
То је оно што ме је навело да истрајем у настојању да се у погледу традиционалне одеће врати потпуно заборављени простор на коме су Немањићи градили темеље српске државе, српске културе и идентитета народа који је уважаван. Наиме, укључујући се у Културно-уметничко друштво „Бранко Меденица“ у Косову Пољу 1974. године, где сам добрим делом и одрастао, желео сам да научим традиционалне песме и игре као и обичаје свог, али и других народа на простору Косова и Метохије. Ништа ми није било непознато јер сам одгајан у том духу. Породица је чврсто држала до традиције јер, потичемо од Немањића (моји преци су се из Призрена преселили у Лијеву Ријеку, да би 1904. дошли у Подујево где сам 1955. године рођен, а од 1964. били смо настањени у Приштини, затим у Косову Пољу и од 1986. живим у Лепосавићу). Једнако је традиција била важна и у мајчиној породици која носи корене из Никшићке Жупе.
Интересујући се за традицију и културу Срба, уочио сам да основне вредности и особености сваког подручја на Косову и Метохији једноставно нестају неким неписаним правилима, чак су и постојала нека упозорења тадашње политике како то Срби треба да изгледају када представљају своју традицију и културу. То ме је подстакло на размишљања како, то није било у складу са оним што сам могао да видим у мојој породици, ујчевини, па међу породичним пријатељима, комшијама, кумовима, рођацима! Користили смо сиромашан костим, а од игара играле су се само српске игре из Призрена, Гњилана и Старог Косова, а све остало, везано за традицију Срба, није постојало. Изводиле су се игре других етничких заједница, као на пример Албанаца и Турака. То је била дугогодишња пракса, насупрот томе, моја генерација је истрајавала у упорности да, упркос овом форсирању туђих игара, сачува своје изворно стваралаштво.
У Лепосавићу смо 1998. године основали КУД „Копаоник“ уз велико разумевање и подршку локалне самоуправе, а и моје породице. Почели смо да радимо на реализацији већ постављених задатака. Сарадња са Музејем у Приштини и директором Бранком Јокићем, Етнографским музејем у Београду и кустосом Мирјаном Менковић, дала је жељене резултате. Радили смо на идентификацији костима по одређеним областима широм Косова и Метохије. Тежина израде и захтевност костима нам је говорила да то морамо сами да радимо. Није нам то било тешко с обзиром на спретност и способност Душице Радосављевић која је оформила екипу за рад у радионици у којој су се посебно истицале ткаље Радојка Тиосављевић, Олга Радосављевић, Бисерка Радосављевић, Милена Шарковић и друге, као и Мирко Премовић. На терену сам са мојом екипом (Душица Радосављевић, Јанко Радосављевић, Дражен Јевтић, Марина Ристић, Милован Зарковић) обишао све делове Косова и Метохије и уверио се у то колико смо били у праву иако је наш обилазак био у најтежем и најгорем времену за преостале Србе са којима смо понекад певали, свирали, понекад плакали, играли и планирали како да израдимо народну ношњу. Тако је било и у Сиринићкој жупи када нам је уплакани чика Мита Репиновић причао о страдању његове породице од албанских злотвора. Веска Сталетовић, породица Вељковић, Горан, Мита, мајка Нада и баба Лепосава су дали посебан допринос у раду на реконструкцији народних ношњи. У Средачкој Жупи дочекао нас је чика Тома Томић, учитељ у пензији, велики родољуб и доживотни чувар српског вековног простора који је телом штитио школу у својим Драјчићима од албанског вандала, и сачувао је.
Тешко је било и у другим срединама у Метохији, у Осојану и Пећи. У Ђаковици су нам мати Тохтиста и Јоаникија у храму Успења Свете Богородице причале о страдалом српском народу и традицији одевања, у причу су се укључиле Васка и Нада које су избегле из својих домова и сада живе у конаку храма. Велика Хоча, дивна сарадња са оцем Миленком, Златком Накаламићем, Ђорђем Столићем, породицом Бркић, затим баба Аница и њен син Милош. У Ораховцу, дивна сарадња са ораовчанком Дашом, па све до Ибарског Колашина, с једне стране, туга за властитим народом, а с друге стране, толика радост због богатства костима, лепоте и чињенице да су Срби са ових простора били у врху светске цивилизације. Једнако је било занимљиво и у Централном Косову (у Вучитрну и Приштини). Занимљив Лепосавић по свом одвајању по току реке Ибра на екавце и ијекавце и добро познато Гњиланско Поморавље са чика Томиславом Динићем из Коретишта који је љубоморно чувао свој ћустек (украсни накит од перлица).
Све што смо нашли, сазнали и научили уложили смо у радионицу КУД-а „Копаоник“ уз финансијску помоћ општине Лепосавић, Координационог центра за Косово и Метохију некада, затим Министарства и сада Канцеларије за Косово и Метохију владе Републике Србије.
Данас поседујемо фонд народних ношњи Срба који се само пожелети може, са осамнајест локација са простора Косова и Метохије. Поносни смо што постојимо, што стварамо, обнављамо и чувамо. Подсећамо својим наступима широм земље Србије, Европе и света, да смо то ми, са свете земље Србинове, да трајемо и да ћемо трајати још дуго, баш по узору Стефана Немање. Једино је тако загарантован вечни живот и једино тако ћемо сачувати наше Косово и Метохију.
Без Косова и Метохије српство не постоји, што дуже траје окупација жеља за ослобођењем је већа.
ЂОРЂЕ ЛАКУШИЋ
уметнички директор
КУД-а „Копаоник“ у Лепосавићу