Централно Косово представља средишњи део територије Косова и Метохије.
Ову област окружују два планинска венца, Копаоник на северозападу и Шара на југозападу. Копаоничко горје се простире све до Лаба. У том низу су планине Соколица, Црнуша, Мрамор, Пруговац и друге. Од Шаре се нижу Сиринићкe планине: Неродимка, Голеш, Грабовачке планине и Чичавица.
Са бокова јужно и северно ова два фронта су затворена – на југоистоку Шаре поносним врхом Љуботеном, а одмах преко Лепенца, качанички кланац раздваја два суседна ланца, док на северу, одмах изнад Косовске Митровице, збијени обронци Копаоника и Рогозне са звечанским кланцем затварају тај ланац.
Свако покољење прими у наслеђе од својих предака велики број тековина о којима мора да положи рачун потомству. У коликој мери је то успело, види се по томе што су Срби са овог простора упркос врло отежаним условима живота успели да очувају своју традицију, неговали игре и песме, одржавали своје саборе на којима су се окупљали: у Прилужју на Преображење, у Липљану на Духове, у Грачаници, Племетини, Ропотову, Доњој Гуштерици слави се на Видовдан слава цркве Светог цара, у Драјчићима и Неродимљу, престоници краља Милутина, чију славу слави ово друштво, слави се први дан по Ускрсу, у Грачаници Велика Госпођа (Велика Госпојина), у Гораждевцу Јереминдан, у Штрпцу Ивањдан, у Призрену Ђурђевдан, у Хочи Михољдан, у Приштини Свети Никола, у Подујеву и Лешку Свети Илија, у Лепосавићу Свети Василије.
Сваке године се на Косову и у Метохији одржавају културне манифестације са великим бројем учесника и посетилаца:
Дечија смотра фолклора (годишња смотра одржана до сада у Зубином Потоку, Звечану, Шилову, Штрпцу, Грачници),
Видовданско саборовање на Газиместану, Грачаници и Племетини у порти храма посвећеном цару Лазару.
Старосрпски извори (настали у Истоку, а сада се одржавају у Прилужју на дан празника Преображења),
Великогоспојинско саборовање у Лепосавићу (које има међународни карактер) и
Златна фрула Косова и Метохије.
На Косову преовлађују игре које се играју уз певање, које је важан део кореографског решења. Њихову садржину чине љубавни и свадбарски мотиви, као и породична осећања. Кораци и покрети у традиционалним косовским играма имају кореографске елементе – то су кораци са превлачењем, лако наглашени и укрштени, затим избацивање, додиривање земље прстима ногу, скокови, лупкање ногом, гибање у појасу, пљескање рукама. Највеће богатство косовских игара лежи у разноврсности њиховог кореографског облика.
Најраспрострањенији облик кола је отворено, али се може срести и затворено, комбиновано коло са соло игром у средишту круга, као и мушко и женско оро. У женским сеоским играма играње је толико мирно, да делује потиштено, а оно дуго и као да је ту да се себи да одушка, али оно не може да ослободи од осећања потиштености и неслободе. Ритам и такт играња Косовки показује нешто колебљиво и неуједначено, аритмично. Мушкарци на селу играју живље, али се и у њиховој игри осећају трагови ропства и великих патњи из прошлости, тако да нема играчког заноса. То најбоље илуструју игре из села у околини Грачанице.
По градовима, међутим, није тако. Играло се и темпераментно, као у Приштини, неки ситни кораци су у игру унесени као украс, а међу женским играма пушћено оро је пример женског раздраганог надигравања.
Central Kosovo represents the central part of the territory of Kosovo and Metohija.
This region is surrounded by two mountain ranges, Kopaonik to the northwest and Shara to the southwest. The Kopaonik mountain range extends all the way to Lab. In this sequence, there are mountains such as Sokolica, Crnusha, Mramor, Prugovac, and others. From Shara, the Sirinicka mountains descend: Nerodimka, Golesh, Grabovac mountains, and Chichavica.
On both sides, south and north, these two fronts are closed – in the southeast by Shara with the proud peak of Ljuboten, and immediately beyond Lepenac, the Kachanik canyon separates the two neighboring ranges, while in the north, just above Kosovska Mitrovica, the lowered slopes of Kopaonik and Rogozna with the Zvecan canyon close that range.
Each generation inherits a great number of traditions from its ancestors, for which it must give an account to its descendants. To what extent this has succeeded can be seen in the fact that the Serbs from this area, despite very difficult living conditions, have managed to preserve their tradition, nurture games and songs, maintain their assemblies where they gathered: in Priluzje on Transfiguration, in Lipjan on Pentecost, in Gracanica, Plemetina, Ropotovo, Donja Gusterica, the feast of the Holy Emperor is celebrated on Vidovdan, in Drajcici and Nerodimlje, the capitals of King Milutin, whose celebration this society honors, is celebrated on the first day after Easter, in Gracanica, Velika Gospodja (Big Lady), in Gorazdevac Jeremindan, in Strpce Ivanjdan, in Prizren Djurdjevdan, in Hoce Milosrdje, in Pristina St. Nicholas, in Podujevo and Lesak St. Elijah.
Every year, cultural events with a large number of participants and visitors are held in Kosovo and Metohija:
Children's folklore gathering (annual gatherings held so far in Zubin Potok, Zvecan, Silovo, Strpce, Gracanica),
Vidovdan assembly at Gazimestan, Gracanica and Plemetina in the yard of the church dedicated to Emperor Lazar.
Old Serbian Springs (originating in the East, now held in Priluzje on the day of the Transfiguration holiday),
Velikogospojinsko gathering in Leposavic (which has an international character) and
Golden Flute of Kosovo and Metohija.
In Kosovo, the prevailing games are those played with singing, which is an important part of choreographic solutions. Their content consists of love and wedding motifs, as well as family feelings. The steps and movements in traditional Kosovo games have choreographic elements – these are steps with dragging, lightly emphasized and crossed, then throwing, touching the ground with the toes, jumps, foot slapping, movement in the waist, clapping hands. The greatest wealth of Kosovo games lies in the diversity of their choreographic form.
The most common form of circle dance is open, but it can also be found closed, a combined circle with a solo dance in the center, as well as male and female dance. In rural women's games, dancing is so peaceful that it seems depressed, and it is long and seems to be there to release oneself, but it cannot free itself from the feeling of depression and lack of freedom. The rhythm and tact of playing Kosovo women's games show something shaky and uneven, rhythmic. Men in the village play more lively, but in their game, traces of slavery and great suffering from the past are felt, so there is no playfulness. This is best illustrated by games from villages around Gracanica. In cities, however, it is not the same. The play was also temperamental, as in Pristina, some small steps were introduced into the game as a decoration, and among the women's games, the let-down circle is an example of female revelry.
Народне ношње Срба на Централном Косову,
крај 19. и прва половина 20. века
The traditional folk costumes of Serbs in Central Kosovo,
spanning from the late 19th to the first half of the 20th century