Историографија Сиринићке жупе

Косовска котлина је врло значајна физичка целина. По њеним пространим таласастим пољима блиставо вијугају реке мирног тока. Косовски је предео  уоквирен високим планинама: Шар-планином и Проклетијама, чији су гребени оштрих врхова и назупчени као Алпи. На ивици Косовске котлине уздиже се Шар-планина, која се тако често велича у српским народним песмама. на њој је Милош Војиновић, сестрић цара Душана напасао своја стада. По народном  предању  у њој спава Краљевић  Марко, који ће се пробудити када васкрсне  српско царство. Сваки сељак ове области зна за те остатке старе српске државе и ова народна предања.

Шарске жупе Сиринић и Средска простиру се између Призрена и Косова. У овим жупама су се сачували обичаји српског народа и народне ношње.

На северним обронцима Шар-планине између њених оштрих гребена и Превалца, Ошљака и Језерачке  планине налази се издужена Лепеначка котлина, од давнина позната под именом Сиринићка жупа. Ова узана вијугава речна долина, опкољена  са свих страна високим и готово неприступачним  планинама, далеко од главних саобраћајница и комуникација, дуго је остала одсечена  од околних градских центара. Све до четрдесетих година XX века једина саобраћајна веза Сиринића са околином био је узани сеоски пут, који је кроз Бродску клисуру повезивао жупу са Урошевцем, односно са Косовом. У границама Сиринићке жупе налази се петнаест села: Севце, Јажнице, Штрпце, Готовуша, Драјковац, Фираја, Брод, Врбештица, Беревце, Доња Битиња, Сушиће, Коштењево, Вича и Ижанце. Захваљујући свом периферном положају, у овим селима је, упркос ратним разарањима, остало очувано неколико веома занимљивих цркава из XVI века.

Крајем прошлог века кроз Сиринићку жупу прошао је и Петар Костић, професор Призренске Bогословије, и своја запажања у оквиру проучавања историје Призрена и његове околине објавио тридесет година касније. Од свих дотадашњих истраживача он је дао најпотпунији преглед цркава у овој жупи: у Штрпцу – цркве Св. Николе и св. Јована, у Беревцу – Св. Петке, у Горњој Битини – Св. Ђорђа, у доњој Битини – Св. Димитрија и Св. Теодора Тирона, у Готовуши – Св. Богородице и Св. Николе, у Драјковцу – Светих четрдесет мученика, у Вичи – Св. Димитрија и у Броду – Св. Петра.

Након што је укинута, 31. децембра 1965. године, Скупштина општине Штрпце поново је формирана  10. августа 1988. године. Општина захвата простор од 247,36 км² на североисточном подручју Шар планине, у горњем делу слива реке Лепенац, који се још назива Сиринићка жупа.  У општини тренутно живи око 13.600 становника у 16 насеља.

Општина Штрпце представља најјужнију српску енклаву на Косову и Метохији. Сиринићка жупа представља брдско-планинско подручје са специфичном разуђеном целином и распоном надморске висине која се креће од 900 метара у долини Лепенца, до 2500 метара на врху Љуботен. Територија општине Штрпце има релативно  повољан  положај у односу на градске, управне и привредне центре  Косова и Метохије, као и северне  и северозападне делове  Македоније. У непосредном окружењу се налазе општине Урошевац, Качаник, Сува Река и Призрен.

У  састав српске  средњовековне државе Сиринићка  жупа је ушла почетком  XIII  века, у време Стефана Првовенчаног. Први, најстарији досад откривени помен Сиринићке жупе налази се на једном јеванђељу  из XIII века писаном на пергаменту које се данас чува у националној библиотеци у Паризу. Други помен Сиринића потиче из 1331. године, у тексту Повеље краља Стефана Душана, датој пиргу манастира  Хиландара, из које се види да је Сиринићка жупа и раније била метох манастира Хиландара. Отомански пописи из XVI века показују да у овој жупи у то време није било албанских насеља, већ су сва била српска.

Сиринићка жупа је опстала под турском окупацијом и у свим великим ратовима, али су последице видљиве  у демографској  структури. У општини данас живи око 13.600 становника, од којих је 9.100 Срба, 4500 Албанаца и 30 Рома, са малом просечном густином насељености од око 60 становника на квадратном  километру, што је карактеристично  за брдско-планинска подручја. Основна демографска обележја су спор раст укупног броја становника и мешовити национални састав. Територијални распоред  становништва је изразито неуравнотежен.

У општини живи око 900 интерно расељених лица српске националности, од којих око 400 живи у колективним центрима, а остали станују у приватним кућама.

Од укупно 16 насеља у општини, половина је насељена Србима, то су Штрпце, Брезовица, Врбештица, Јажнице, Беревце, Готовуша, Севеце и Сушиће, четвртина Албанцима: Брод, Фирија, Ижанце и Коштањево, а преостла четири насеља, Вича, Драјковце,  Горња и Доња  Битиња, имају мешовити национални састав.

У овом крају и данас доследно  практикују и тако чувају своје обичаје везане  за свадбе, Ђурђевдан, Божић, Белу недељу пред Ускрс и сам празник Ускрса. Помоћ породице Вељковић из Готовуше је била драгоцена, а наш боравак на овом терену је био повод за окупљање младих у културно уметничко друштво „Младост“ који је наставио да негује песме и игре из Жупе и околине. Певачка група, у којој су наступали Драган Стојановић, Радојко Стојковић, Тихомир Стевановић, Љубиша Милијић и Веселин Милатовић и Славиша Добросављевић са Брезовице,  је освојила награду Чувари Баштине у емисији РТС-а „Шљивик“ 2013. године.