Образац одевања Срба у Вучитрну и околини, 

крај 19. и прва половина 20. века

Женска традиционална одећа у Централном Косову

Платнена  кошуља  у облику  равно  кројене  тунике са  рукавима,  која  се  у метохијско- косовском  појасу развија  у широку звонасту  одећу  са више уметнутих клинова,  основни  је одевни предмет. Вез савршене израде налази се на видљивим деловима – рукавима, прсима са оковратником  и по ивици кошуље. За везење  је коришћена  вунена пређа,  врло често црвене боје у више нијанси. на косовској кошуљи укомпоноване су и друге боје, сребрна и златна нит, као и перлице, шљокице и кићанке.

Од горњих делова одеће који су ношени посебно се истичу веома распрострањени кратки прслуци – јелек, јелече, гуњић, карактеристични за косовску ношњу.

Оглавље, које чине углавном трвељи, витице, саплеци, комаре код удатих жена, састоји се од две саплетене вунене плетенице које се уплићу са косом или само савијају поред ушију. на тако очешљану косу полагано је оглавље у виду пешкира који је био сложен на посебан начин.

Одевни хаљетак који значајно дефинише женски традиционални  костим Косова је карактеристична  сукња обликована  од две  попречно  састављене  поле, набрана  и отворена целом дужином, позната као бојче.

Разни украсни облици накита обогаћивали  су одећу – игле, укошњаци, наушнице, затим лепо обликовани прочелници  у виду дијадема. Чести су и огрлице и надгрудњаци, наруквице и

прстење, као и веома распрострањене пафте – копче за појас. Познати украс невесте у метохијско- косовској области био је појас кованик, састављен од месинганих плоча са уметнутим камењем разних боја и ахатима. Значајну примену су имали и низови новца, као и украси од перлица разних боја са геометријским шарама које су плетењем обликовале жене.

Одећу су употпуњавали и опанци од штављене свињске коже, врло често са лица украшени и преплетом од памука.

Преко косе, у коју су жене изнад ушију уплитале трвеље – саплетке црне вунене плетенице, стављан је платнени обруч отоз и пешкир са кратким ресама  окренутим према лицу. дугачка равно кројена кошуља израђена од конопљаног, ланеног или памучног платна – са клинастим проширењима у пределу скута и са равним широким рукавима, истиче се везом који се сматра једним од најлепших српских везова.

Мотиви у везу на кошуљи су представе  крста, ромба, куке, стилизованог цвета, троугла и других геометриских  облика. Осим вуне тамноцрвене,  љубичасте, зелене,  тамноплаве  и црне боје, у везу је коришћена и метална нит, жута или бела срма као и шљокице. Рукави су опточени узаном ланеном или памучном чипком комбе. на краткој сукњи бојче, такође су богато заступље- ни срмом везени мотиви, а често су украшени и шљокицама. Широк појас, бисизан, перкалија, колић, на предњем  делу је украшен геометријским  шарама  израђеним од вунене  и памучне пређе и срме.