Историографија Вучитрна

Вучитрн се налази на северозападном делу Косова Поља, где се јужни огранци Копаоника приближавају падинама Чичавице. Јован Цвијић је тај део Косова назвао вучитрнски рукавац. Кроз Вучитрн протиче  река  Трстенка, која се на излазу из града улива у Ситницу. Ситница је удаљена око 200 м од града. У XVII веку ова река је променила  ток, тако да је камени мост из средњег века остао на сувом.

Претпоставља  се да се на месту садашњег Вучитрна налазио  римски град Vicianum.  У састав српске државе Вучитрн је ушао за време Стефана Немање. У то време био је мало насеље. Као град јавља се тек у позније доба српске  средњевековне  државе под именом Влчитрн. Од 1365. године налазио се у области Бранковића.

Вучитрн је био престоно место Вуковог сина, Ђурђа Бранковића, пре него је град пао Турцима у руке. У то време је био већи град од Приштине, тако да су га Турци одабрали за седиште санџака, које ће се касније преместити у Приштину.

Као седиште Санџака, Вучитрн  је брзо  насељен  турским становништвом.  Попримио је оријентални карактер и растао, тако да је до изградње пруге 1973 – 1974. године био веће место од Косовске Митровице.

Народне песме из Вучитрна бележили су Стеван Стојановић Мокрањац, Милоје Милојевић, Даница и Љубица Јанковић и Миодраг Васиљевић. Примери забележеним од стране поменутих сакупљача, сведоче о разлици у темпераменту у односу на песме и игре из околине Приштине. Наиме, као што ће и наредни примери показати, мелодијско-ритмички ток ових песама указује на развијеност са аспекта мелодијских кретања, док је ритам уједначен са комбинацијом правилних ритмичких група и пунктираних фигура.

Стеван Ст. Мокрањац је забележио само једну песму из Вучитрна (бр. 37 наведено дела), али их је Милоје Милојевић записао чак двадесет две: 6, 10, 28, 29б, 43а, 63, 85, 87, 89б, 99, 117, 121а, 149а, 151б, 157, 161, 175, 178, 196, 199б, 204б и 210. Сестре Јанковић су додале још пет (наведено дело бр. 27, 28, 29, 30 и 31), а Миодраг Васиљевић десет (58б, 59, 89б, 185 (Ај, драга моја...), 195 (Сву ноћ виле про’оде), 232, 272б, 298г, 314 и 388).