Градску ношњу већином су кројили, украшавали и шили мајстори терзије.
Српкиње са Косова и Метохије испољавале су изузетну вештину при изради свиленог платна познатог као призренско платно. Ова врста ткања се могла радити од памука и свиле, а позната је још од средњег века. Карактеришу је уткане усправне пруге, добијене узводом, додавањем нити у основу.
Призренско платно је временом постало толико популарно и распрострањено, да се назива и српско платно. Од њега су се правиле раскошне женске кошуље. Ношња је израђена према фотографији госпође Денић.