Игре и песме давно заборављене у Неродимској жупи

Играње традиционалних игара, за које народ верује да потичу још од доба Немањића, почиње  првог  дана  Ускрса. Око три  сата после подне народ  се скупи код крста где је, по наслеђеном веровању, био некада бор – рукосад краља Милутина. Ту се обави заједничка закуска. Сваки домаћин донесе по штогод од јела, и тада се свечано реже колач. Част резања  од давнине припада најстаријој и највећој задрузи читавог краја, чувеној гостољубивој кући Дајића.  Како су нам казивали, то је једина породица на Косову којој је од старине остао завет да реже, поред овога, још пет колача годишње. Прича се, наравно, да и тај обичај постоји још од доба Немањића. На  томе легендарном месту код крста, после закуске, ухвате се  мушкарци  у коло  и почну да обилазе  софру  обичним ходом  певајући: ,,Христос Воскресе!’’ Затим играју витешке  игре прескакања, бацања камена с рамена и друго. Најзад се одреде младићи који ће сутрадан носити литију код цркве цара Уроша.

За то време  и девојке се хватају у оро. Док две по две певају позив у игру, све се крећу обичним кораком, сасвим споро, стално у десном правцу. Њихова песма, која ће се поновити о Ђурђевдану и Тројицама, почиње: Оте, друге да играмо! друго коло по реду, почетком своје песме односи се на поменути рукосад краља Милутина: Ој боре, боре, саборе!  даље  се ређају остале женске празничне игре: коло: Оре, Којо, Костадине, сценско-мимичка игра: И’те, и’те два јунака, предвече:  Крош, крошњица, виш, вишњица, пред крај: Развијај се гором цвет. Завршна саборска игра својом песмом Сунце ми је на задатак опомиње играчице да је време поласку.

Другог дана Ускрса народ, пошто се скупи код цркве цара Уроша, пролази са литијом више села, а после настаје играње мушких игара. Између осталог, игра се шаљива мушка игра ,,Хоће јежо да се жени!’’.

Трећег дана Ускрса изводе се исте игре које се играју првога дана.

У Горњем Неродимљу слави црква Источни петак (први петак по Ускрсу). Игра се као на Ускрс. на Ђурђевдан, 6 маја, изводи се оро ,,Ђурђево лето пролето!’’.

Из косовских сеоских мелодија за игру веје нешто заиста архаично. Оне су малога обима, неразвијене,  једноставне,  каткад са триолама  које се понављају, веома  сличне међу собом: ,,Узвик ,,И!’’ , отегнут и пригушен, може да се јави у почетку, у средини и на крају стиха. Нарочито орске попевке у Неродимљу имају те особине. Али и из других села мелодије игара које су везане за празнике и за свадбе носе то обележје.

Градске мелодије су разноврсније, развијеније и лепше од сеоских  које су, при свему том, интересантније и свакако чистијег народног и словенског карактера од варошких. Од близу тридесет мелодија за игре, које смо до сада одабрали из косовске области, највећи број има боју неродимских попевки које изражавају више сетна него ведра осећања.

Почетак кретања у колу је увек у правцу удесно.

Највећу занимљивост косовских игара несумњиво чине разноврсност и богатство њихових кореографских облика. 

Обично се сматра да је коло типични и скоро једини облик наше кореографске традиције. Међутим, Косово нам, поред  осталих наших крајева, пружа убедљиве  доказе да наше традиционалне игре садрже читав низ других облика који нису ни круг ни ланац. Ти облици су и сами по себи, и у поређењу са ланчастим играма, веома занимљиви; утолико више што само у овој нашој једној кореографској области, на Косову, можемо наћи скоро све основне облике игара које уопште постоје, па чак и њихове извесне комбинације.

У Горњем Неродимљу кад се игра позив у игру или које женско оро, и приликом извођења женског кола око цркве, жене и девојке држе се испод руке. Свака играчица ухвати својом десном руком десну играчицу испод леве руке. Коловођа  својом десном слободном руком ухвати десну руку леве играчице до себе. Све држе у левој руци згужвану мараму.

Игре и песме које сам одабрао за ову кореографију су:

1.  Ај! ће ти купим ал’канариче
2. Сади ружу
3. Попадија пиле пече
4. Ој, боре Саборе
5. Ој, Стамено Стамено
6. Тамо доле село Јаворово
7. Играј ми играј Лазаре

Ај! Ће ти купим ал’канариче

Ај! Ће ти купим ал’канариче За тебе Магдо, за тебе, Џан Џигер’м, за тебе.

Ај! да ти носиш ја да гледам, Бре душо Магдо, бре душо, Џан Џигер’м, бре душо.

Ај! Ће ти купим срмали јелече, За тебе Магдо, за тебе,

Џан Џигер’м, за тебе.

Ај! Ће ти купим свилено  фустанче, За тебе Магдо, за тебе,

Џан Џигер’м, за тебе.