Кореографија, игре и песме из Косова Поља

Стваралаштво које се темељи на фолклору је захтеван и тежак вид уметничког изражавања. Створити нешто ново на основу изворне мелодије, било да је реч о игри или песми уз играње, захтева темељно повезивање народног музичког и песничког стваралаштва.

Овакви подухвати захтевају неизмерни сензибилитет, стално доживљавање и неговање кроз време које неумитно тече и често брише трагове  културе и традиције из овог или оног разлога. Није лако у стваралачком истраживању применити уметничку замисао, у својој инспирацији стилизовати и допунити, а притом  водити рачуна  о аутентичности  мелодије  и садржаја, значају и поруци текстова.

Важно је осетити однос мелодије и текста, осетити и чути хармонију коју тај однос природно сугерише и из масе могућности изабрати прави склад у којој ће се мелодија, хармонија и текст сусрести и све то играчки прилагодити на сцени уз пун доживљај игре.

Време ће показати да ли сам и у којој мери успео у својим намерама да фолклор са простора Косова и Метохије обогатим и дам га широј јавности великим делом непознатим мелодијама и костимима и тако их учиним доступним.

Спреман сам да примим све критике еминентних људи из ове бранше.

Постоји још један разлог који нам заповеднички налаже да се за чување наших народних игара свесрдно заложимо. До сада је то било поверено искључиво  здравом народном  инстинкту и његовој дубокој љубави према свему што га везује за прошлост.

У  рукама народа, као живо предање, народна  игра је и могла бити освежавана новим елементима које су народни играчи у њу уносили чувајући при том народни дух.

Сада је такво чување угрожено са више страна.

Рат је у животу нашег народа усекао дубоку бразду чији се трагови и дан данас виде посебно у овом делу Старе Србије.

Врло сложено питање је сценско постављање  кореографије, које и какве игре изабрати у ком броју треба да буду заступљене, којим мерилом се послужити да би мера била права. Где наћи оне праве игре, игре које ће убедљиво са сцене говорити да су баш из тог краја. Потребно је да избор игара и начин играња квалитетно и потпуно задовоље законе сцене.

Обично се сматра да је коло типични и скоро једини облик наше кореографске традиције. Међутим, централно Косово,  где  спада  и  Косово  Поље,  пружа убедљиве доказе  да  наше традиционалне игре садрже читав низ других облика које нису ни круг ни ланац. Ти облици су и сами по себи и у упоређењу са ланчастим играма веома занимљиви утолико више што сам у овој кореографији Косовопољске области нашао скоро све основне облике игара који уопште постоје па чак и њихове извесне комбинације.

За ову кореографију одабрао сам следеће игре и песме из игру:

1. Ја ураних јутрос рано

2. Киша пада трава расте

3. Ој Голубе мајкин бане

4. Коло Романа

5. Голешки Чачак

Опредељујући с за ове мелодије направио сам селекцију по неком свом тренутном критеријуму. Можда сам  тиме  и неправедно потиснуо  све  оно  што је чинило хармонију  и шареноликост игара досељеника на овом простору.

Уз помоћ добрих људи, љубитеља народне традиције и њиховог изузетног залагања на теренима Кузмина, Угљара, Батуса, и самог Косовог Поља (Јоване  Бараћ,  Драгана Ћирковића, Дражена  Јевтића,  Вука  Лакушића, Верице  Михајловић,  Сабута Круезју,  Светлане  Ађанчић), сакупили смо доста грађе из области етномузикологије.

Изузетни допринос на сакупљању народне ношње са терена дао је Драган Ћирковић и захваљујући нађеним хаљицима на терену, Музеју – Приштина – Београд успели смо да у нашој радионици урадимо реконструкцију уз руковођење Душице Радосављевић,  Мирка Премовића, доприносе на изради такође су дали Радојка Тиосављевић, Бисерка Радосављевић и Тијана Лазовић.