Мелодије песама у Лепосавићу и околини одликује врло узак мелодијски опсег, већином заснован на три тона и у већем броју елемената сличан мелодијама које се изводе на гуслама. Сам стил певања такође у великој мери подсећа на гусларско певање, са делимично назалном артикулацијом и специфичним одсецањима тона. Чак су и украси који се јављају у овим песмама сродни украсима које гуслари изводе при интерпретацији. 

Ти елементи све ове песме приближавају тужбалицама. У разговору  са Александром Павловићем, студентом етномузикологије, који је изразио  интересовање за ову област Лепосавића, добили смо приближан опис овог начина певања: „Певају као да кукају, просто чујеш полусузни глас, као да ће сваког часа заплакати!“. 

Пева се грлено, пуним гласом са напетим гласним жицама које добијају одушка управо у моментима поменутог „одсецања“ тона.

Врста песама која се и данас задржала у неким крајевима општине Лепосавић су славске песме, врло специфичне по свом једнообразном мелодијском обрасцу који се понавља и над којим се испевавају различити  текстови. (Ову појаву певања различитих текстова на исту мелодију приметио је и Мокрањац у проучавању Приштинског краја, где су мештани заправо мелодију звали „турлија“. У области Лепосавића нисмо дошли до података постоји ли специфичан „народски“ израз. ) друге песме  које су забележене  у овим крајевима такође  показују исте одлике  као и обичајне  песме. 

Игре, односно  мелодије  за пратњу игара, кола, махом су засноване  на кратком мотиву који се понавља  много пута. Гранична позиција Лепосавића између Косова и Србије утицала је и на прилив одређених елемената  различитих српских крајева, што се пре свега одразило на инструменталне мелодије, кола. 

Пратња музике је у највећој мери била извођена  на фрулама, уз повремено коришћење  удараљки, пре свега ручне израде. Гусле су биле намењене пратњи уз певање.

Наредна два примера представљају записе фолклорних мелодија са простора Лепосавића, у којима се могу сагледати претходно побројане карактеристике. 

Први пример је Славска песма са једном од могућих варијанти текста, који се и данас може чути на неким славама у селима. 

Друга је лирска, женска песма, а потом следе кола, односно мелодије које прате игру.