Нотографија

Кореоеграфија, игре и песме из Косовске Митровице

Постоји још један озбиљан разлог који нам заповеднички налаже да се за чување наших народних игара свесрдно залажемо. Љубав и здрав инстинкт према прошлости нас наводе да истражимо Косовску Митровицу. У рукама народа, као живо предање, народна игра је и могла бити освежавана новим елементима које су народни играчи у њу уносили чувајући, при том, народни дух. Сада је међутим, такво чување угрожено са више страна.

Рат је у живот нашег народа усекао дубоку бразду чији су трагови видљиви. Наше истраживање је било у најгорем тренутку. Митровица је подељени град, сви објекти културних институција су остали у јужном делу, где живе Албанци, међу њима и Музеј. Успели смо да га обиђемо и сликамо оно што нас је занимало, али на нашу жалост нисмо много тога нашли, док у новопазарском Музеју јесмо.

Овде морам да поменем Благоја Стевића, човека који је читав свој живот посветио свом граду, култури у њему и великом заљубљенику који је свом снагом спасавао заједно са Душаном Николићем, Браниславом Николићем, Буцком Милићем и Миодрагом Ралићем, као и Петром Ракићем, великим борцем за очување српског културног и духовног блага и овог нашег немереног богатства. Тако су стварали услове за опстанак српског културног блага у свом граду у коме је фолклор предњачио.

Вратили су Сабор народног стваралаштва заједно са Миодрагом Радомировићем, садашњим директором Културног центра. Оно што ми је представљало велике тешкоће је сам чин одабира песама и игара за кореографију, проблеми сценског постављања из одабраног репертоара јер то често доносе између осталог, и питање на који начин да се народна игра представи као један од саставних делова радње и живота.

Тако сам одабрао за кореографију ,,Ајте друге да играмо’’ Игре и песме из Косовске Митровице:

Митровачко Сандрић поље

Билбил ми пева

Дудинче девојче

Ајте друге да играмо

Стојково коло

Мене мајка једну има

У Косовској Митровици се пред свадбу скупе девојке и жене код веренице, а то је моменат када се младој боји коса. Пошто разгледају младине дарове, гошће играју и певају у ору уз песму ,,Мене мајка једну има“.

Стојково коло је мешовита игра и спада у ред градских косовских игара јужносрбијанског типа. Песма која има сетни призвук чак и позив за игру ,,Билбил ми пева’’ је изузетно ведра песма уз игру.

И тако сачувасмо од заборава традиционалне игре и песме које су красиле Косовску Митровицу, подељени град, а гранична подела је река Ибар која протиче кроз центар града. Северна Митровица је стуб одбране српства од непријатељског налета шиптарских ућиковаца и њихових светских следбеника. То нам даје наду и подстрек за опстанак Срба на овом вековном простору.