Образац одевања Срба у Ибарском Колашину 

(околина Зубиног Потока),

 крај 19. и прва половина 20. века

Карактеристичан део народне ношње из Ибарског Колашина је оглавље младе на венчању, перјаница. Најизразитији део перјанице је савијено рогљасто дрво у облику  лире, које  је пресвучено црвеном сукненом или памучном тканином. Из горња два угла лире полазе два мало повијена рошчића, такође просвучена црвеним материјалом. Спољна страна лире украшена је нанизима разнобојних стаклених перлица, које су поређане у крупне кружне шаре, оивичене ситним парама. Између ових шара налазе се кружна или овална огледалца. Осим плочица са привесцима, међу којима су мотиви крста, испод ивице лире са ресама спушта се, према челу, исплетена мрежа од разнобојних перлица. 

Са рошчића, низ образе, спушта се неколико низова перлица и парица а на њиховим крајевима налази се и по један прапорац меденица.

Кошуља је један од основних делова женске одеће, која је овде као и у другим областима, истовремено доњи и горњи хаљетак. Према кројним одликама кошуља припада типу динарских кошуља, састоји се из предњег и задњег стана, између којих су у доњем делу уметнути клинови. Рукави су широки, равни и равно нашивени. Кошуље су украшаване везом по колиру, недрима, доњем делу рукава и по дну скута. Вез црвеном, вишњевом, црном, белом вуном и памуком, са мало срмене жице, извођен је техником покрстице, шупљике и косог пуног бода.

Преко кошуље се опасивао  појас од домаће  вуне и памука, ткан у четири, а ређе  и у две нити. Украси су били пруге, које су се израђивале у ткању, претежно комбиновањем две боје, и то беле памучне пређе са црвеном или са љубичастом, односно тамновишњевом вуном.

Карактеристичан хаљетак су запреге, предња и задња прегача. Предња запрега је саставље- на попречно  од две поле, у појасу је набрана,  а спреда  несастављена,  односно  отворена.  За разлику од велике запреге, задња запрега сасвим кратка, мала запрега. И велика и мала запрега набране су у појасу на вунену узицу или, пак, слагане у ситне фалте.

Преко кошуље носио  се јелек, кратак хаљетак без рукава, који се закопчавао  при дну, а на грудима је био дубоко  разрезан  и  по  ивицама  украшаван црвеним  и црним вуненим гајтанима, а на грудима и полеђима апликацијама црвене чохе и гајтана од срме. Дуги прслук без рукава од белога сукна, зубун, као један од основних горњих хаљитака  женске ношње, облачио се преко јелека и кошуље. Био спреда отворен целом дужином и дуг до изнад колена. Састављан је од три дела и прошириван клиновима са страна. Украшаван је највише по ивицама, и то тако што је био опточен вуненим гајтанима домаће израде.