Русенички Подгор је бисер Метохије, метохијска Светигора. Име је добио по најлепшој међу Шарским планинама по планини Русеници, у чијим се брдима још увек крију средњовековне испоснице, међу њима и она Светог Петра Коришког.
Ни Русеница ни Подгор више нису исти, у селима Мачитево, Дворане, Селогражде и највећем средњовековном Мушутишту у којима су вековима живели Срби и њихове светиње више се не чују Црквена звона, нема српских свадби и крштења нема српске песме.
Ни време ни разни освајачи нису успели да униште оно што јесу неке дивље хорде с краја двадесетог века. Протерани Срби се уздају у Бога јер им неки који себе називају људима не дају да се врате у своје село да обнове своје светиње. Моле се и да се појави неки нови ктитор као што је био властелин Драгослав који 1315. подиже величанствени храм Пречисте владичице наше Богородице Одигитрије.
Нема више ни ктиторског записа ни иконостаса ни задивљујуће фреске Светог Климента Охридског ни престолних икона Христа и Богородице. Гомила шута на олтару, остаде само звоник, пркосан и поносан и као да ће сваког трена са њега зазвонити звона да објаве да се у Русеничком Подгору опет служи Света Литургија и у овој али и у Црквама Светог Симеона, Свете Петке, Светог Архангела Михаила и у Манастиру Свете Тројице, а после Литургије у портама као некада она стара метохијска ,,Што се бели море горе Шар планина“.
Призренски Подгор се дели на Жупски Подгор и Русенички Подгор. Русенички Подгор чине преко двадесетак села подно планине Русенице, на десној страни пута Призрен-Приштина.