Пећ кореографија

O кореографији – Песме и игре из Пећи

Песма и игра овог краја не доноси ништа специфично метохијско у поређењу са осталим крајевима. У Пећи се укршта призренско, косовско и црногорско народно предање, а у последње време и србијанско.

Специфичност која карактерише  Пећку област је појава  мешовитог  кола у којем нема одвајања жена и мушкараца, јер Пећанци нису били подложни турском утицају и нису одвајали жене од мушкараца. Једини изузетак су одрасле девојке које се од четрнаесте године нису смеле хватати у мешовито коло, све до удаје. У замену за то, девојке у Пећи су имале свој дан за игру, треће суботе ускршњег поста, када су се код Пећке патријаршије окупљале девојке из читавог краја, свечано обучене, и након причешћа у Патријаршији играле.

Карактеристика самог  играња  у Пећкој  области  је већа  слобода  покрета,  весели дух који је чак одликовао  и женско играње. Пећанке су у ору смеле и живо да играју и да скачу, и да подвикују. Тај весели, неусиљени  живот и заједничкa  игра момака и девојака, створили  су љубазни, непосредни  и предусретљиви тип пећке жене, што се огледа у општем мишљењу да се „Призренке држе гордо, Пећанке су веселе приступачице“ – како су говорили  некада. Ове особине  се осликавају у начину играња  – док Призренке  у игру уносе одмерено  господско држање  и однеговано осећање мере, Пећанке игром изражавају жив темперамент  и отворену непосредност.

Старији становници Пећи су играли Пећко лесното, лако коло, најраспрострањенији тип јужносрбијанске игре која се пре другог светског рата играла у целој Србији као Краљево оро. У Пећи овај тип кола жене играју уз песме Посејо дедо ситан босиљак, Играло коло на ливади, Ај, што ми се бунар вода мути. Последња од ове три песме се пева и у Косовској области, али се уз њу не игра.

Играње без музичке пратње, такозвано немо, се јавља у Пећи. Његова особеност је да дуго траје и да се темпо знатно убрза. За разлику од других крајева Јужне Србије у Пећи се игра без призренских двоструких корака  унапред, лазарпољског  меког наглашавања  при игрању, или импровизованих ситних корака које Приштевци уносе у овај тип игре.

У Пећи се игра и калачојна или калађојна (Kalacojna ala turca), али без ножева. Порекло ове  игре  је турско, на  шта указује њен  назив,  тип, као  и музички  елементи, мелодијски  и инструментални. Ова игра је једна од ретких која се изводи без певања,  већ само уз музику. Калачојну обично прате зурле и тапани. Поред ових инструмената, у Пећкој музици су у употреби и тарамбука и грната.

Посебан тип песама, које се могу сврстати у групу обредних песама, су Свадбарске песме које прате све свадбене  обичаје. Као и све обредне  песме, и свадбене  песме из Пећи су скоро једнообразне, тако да се врло често може наћи више песама које се разликују само према тексту, везаном за конкретан чин у свадбеној церемонији. Све песме за игру у Метохијској области имају еротички  карактер  – текстови садрже љубавне  мотиве  и приказују различите  мушко-женске односе.

У пећким песмама за игру преовладава осмерац, мешовито осмерац и шестерац, десете- рац,  мешовито  десетерац,  једанаестерац и дванаестерац. Мелодије  за  игру имају једнолик, архаичан карактер. Оне су малог обима и по боји сличне међу собом, са мањим варирањима.

Музика Пећке области је била под утицајима других крајева и култура, које је објединила у специфичну целину, тако да је управо начин на који су утицаји примани и избор  елемената који су усвојени показатељ аутентичности Пећке игре и музике, која на најбољи начин показује природу  и начин живота Пећког живља. Оваква музика и игра може послужити као пример слоге и толеранције  које су некада владале између различитих националности. Сплет игара и песама различитог карактера и порекла пружа живу слику људи различитих националности које су музика и игра зближиле, укључиле у заједничко коло и избрисале  националне  и друштвене разлике. Музика мири, игра уједињује, то нам наша прошлост показује и позива нас да се вратимо својим коренима.