Нотографија, текст и кореографија 

 Игре и песме новобрдске Криве Реке

Песме гњиланског краја се могу изводити  као засебне или као пратња игри. У другом случају се певало на такозване  одморке, наизменично  са играњем. 

Начин  певања  је једна од специфичности која се може истаћи, пева се врло интензивно, потпуним коришћењем гласовног волумена, што утиче на испрекиданост услед узимања даха у пола речи.

Претпоставља се да се ова појава дешавала на крају издисаја, па да је временом постала манир при певању. Игра овог краја је била врло умерена, са готово спорим темпом. Временом се и темпо појачавао, што су сестре Јанковић сазнале из разговора са мештанима овог краја. Оне су забележиле  казивање једног становника које сведочи о овој појави: „Некад се могло старовременско оро по цео дан да игра. С’г дум, дум! Стомак ти спадне од рипање и сав се ознојиш!“

Мелодије песама из Гњилана и околине се могу такође сврстати у две категорије. Сеоске песме су најчешће кратке, просте и неразвијене, али ипак имају своју посебну драж изражену у украсима и периодичним „дизањима“ мелодије. Гњиланска градска мелодија је развијенија са оријенталним елементима.

Употреба инструмената у овом крају је саставни део игре. Не постоји игра из Гњилана која се цела изводи без инструменталне пратње. 

Инструменти које народ користи су углавном преузети из других култура, махом оних оријенталног порекла: деф, дарабука, гајде, дудук, зурле и гоч(тимпани) , а у неким местима се могла наћи и ћемана (виолина) на којој су свирали Цигани.

Кореографију чине игре и песме Бостан саде моме криворечке, Прешевка, Зејнел паша, Шврљиг, Селско Оро, Бугарчица, Шиловачки чачак. 

Материјал за ову кореографију демострирао је Драган Стојановић из Косовске Каменице, дугогодишњи руководилац КУД „Радомир Поповић“, који је несебично учинио све да заједно сачинимо ову кореографију. На његово  инсистирање у кореографију  је укључена песма Зејнел паша, која се дуго играла. 

Главни мотив те песме је српска освета Зејнел паши за зулум који је чинио Србима. Ова кореографија jе рађена 2000. године, женски костим је аутентичан, сачињен од одевних предмета прикупљених у поменутим селима, док је мушки костим реконструкција израђена у радионици КУД „Копаоник“. Музику су обрађивали Томислав Дамњановић и Исмет Јашаревић.

Серез