Образац одевања Срба у Гњиланском поморављу, 

крај 19. и прва половина 20. века

Женски костим

Кошуља је била дугачка, равно кројена, са извезеним  шарама на оковратнику  и грудима. Око  ње  су опасиване   две  врсте  прегача   и вунени појас. Предња прегача бошча, ткана од вуне или памука, тамније боје за старије жене, а светле за млађе, једноставних је шара.

Прегаче намењене  свечаним  приликама богатије су шарама и изразитијег су колорита, за украшавање  се користи срма и чипка у коју се ушивају шљокице.

Задња  прегача,  реп, откана  од  вунених нити  мрке   боје,  украшена   је  по  горњој   и по доњој ивици дугачким ресама од фино испредених и увијених црних нити.

Реп су носиле и девојке и жене.

Јелек од чохе су израђивале терзије.

Срмени јелек носиле су девојке, невесте  и младе жене, а јелек са замкама облачиле су старије жене.

Од накита су биле омиљене пафте, копче за појас, као и наруквице и огрлице исплетене од разнобојних стаклених перлица.

Мушки костим

Ћустек, украс на прсима који се види на слици израђен  је према аутентичном примерку, који нам је позајмио Тома Стошић, велики културни прегалац. 

Он је годинама у Коретишту на најбољи  начин демонстрирао игре и песме овог краја. Нажалост, после рата 1999. године је морао  да се исели у Ниш, где сам га посетио 2005. године и добио ћустек за реконструкцију. Упркос великој радости што га видим, тај дан са чика Томом је био можда најтежи дан на терену. Његова жалост и велика туга за родним крајем и кућом коју је напустио нису могле да се сакрију. И у таквим тренуцима је он имао на уму старе моравске обичаје, према којима је обавеза домаћина да госта послужи обедом, који је он као самац припремио.